Kada je 20. juna 1976. godine na južnoj strani stadiona Zvezde Antonin Panjenka prevario Njemce onim čuvenim golom i ušao u legendu fudbala, mislili su mnogi poslije njega da je taj šut lagan. Kada je Aleksandar Mitrović htjeo to isto, 42 godine kasnije, na istoj toj strani stadiona na meču protiv već grogirane Crne Gore, pri rezultatu 2:0, video se sav karakter srpskog fudbala i skoro cijele ekipe koju vodi Mladen Krstajić: da budemo pobjednici, da malo i ponizimo rivala, ali i da se ne znojimo cijelih 90 minuta.
Današnji fudbal i sportska pravda ne podnose takvu filozofiju. Preziru je i kažnjavaju. Srbija je na kraju stigla do tri boda protiv komšija i braće, ali fudbalska pravda poigravala se sa živcima onih koji su bili dio tima na terenu, ali i sa 15.000 promrzlih na tribinama. Malo je falilo da sve na beogradskoj vjetrometini ohladi neki od “projektila” ka Predragu Rajkoviću, pa da se od gotovog napravi veresija. I svi bi tada pogledom ili riječima “strijeljali” Aleksandra Mitrovića, inače osvjedočenog junaka mnogih fudbalskih pobjeda srpske reprezentacije.
– Bilo je na meču sa Crnom Gorom veoma dobrih, ali i veoma loših momenata. Pamtiće se naša dobra igra u prvom poluvremenu, prelijepi golovi Ljajića i Mitrovića, ali će se pamtiti i panika koja nas je uhvatila u finišu meča. Potpuno bespotrebno! Vrijedni su bodovi i oni se pišu, ali nedopustiv je onakav pad u igri i koncentraciji u nastavku meča. To je nešto što ne može da se toleriše – kaže selektor Krstajić.
Jedan mnogo veći trener od njega, ali u jednom drugom sportu, znao je u danima dominacije svog tima da izgovori rečenicu da “žrtvu treba njegovati”, misleći pri tome da se ne treba iživljavati nad rivalom i kada to njegovi navijači traže.
Ali, fudbalska reprezentacija Srbije godinama ide korak naprijed u ovoj filozofiji koja, eto, ima veze i sa sportom. Fudbalski “orlovi” do te mjere ponekad umiju da njeguju svoju žrtvu, da je to po pravilu u korist njihove štete, pa se bodovi prosipaju olako. Čak i kada je između pobjede i remija samo golman i 11 metara, pa se u serijama dešavaju promašeni penali Tadića u Bukureštu ili Mitrovića u Beogradu.
– Gledao bih možda malo više na pozitivne stvari iz ove utakmice. Odigrali smo sjajno prvo poluvrijeme, da je Mitrović dao gol iz penala vjerovatno bi do kraja utakmice bilo 5:0 za nas. Crnogorci se jednostavno nisu ništa pitali na ovom meču u Beogradu. Drago mi je i da su navijači prepoznali trenutak i po veoma hladnom vremenu došli da nas podrže u važnoj utakmici – kaže kapiten Srbije Aleksandar Kolarov.
Svršenom poslu mane nema. To će svaki realista koji danas vodi fudbalere Srbije ili navija za njih, da vam izgovori mirno i punih usta. Tu bi možda trebalo da se završi svaka priča o putu Srbije kroz Ligu nacija, jer je ona na tom putu od 1. do 5. kola na čelu C divizije. Ako se ne desi svjetsko čudo i sutra eventualno izgube od Litvanije, eto ih na pragu B Lige nacija i pred šansom da se u plej-ofu direktno bore za plasman na Prvenstvo Evrope. Do tada ima, istina, malo vremena da se neke skoro pa amaterske greške isprave i da se odraste “preko noći”. U suprotnom, dežurnim kritičarima se daje besplatna šansa da se u negativnom tonu komentariše sve što se poštenim radom na terenu stekne.
– Vidjeli smo svi razliku u klasi u prvom poluvremenu. Dali smo sami nadu Crnogorcima da se možda dočepaju i remija. Imaćemo narednih dana šansu da na treninzima ispravimo neke greške. Drago mi je što smo pokazali da smo najkvalitetniji tim u ovoj grupi – tvrdi Dušan Tadić, ta neumorna “radilica” srpske reprezentacije.
Još sutra i odmor do marta. Dakle, to “još sutra” pobjeda nad Litvanijom može i simbolično da označi da će start kvalifikacija za EP ili povoljan rival u plej-ofu da označi neko novo sutra za “orlove”. U kojem će više da cijene i sebe, i rivala i svoje navijače. I da se ne plaše pobjede koju tako često imaju u ruci.
Aleksanadar Mitrović svojim golovima drži “orlove” na krilima uspjeha još iz kvalifikacija za Mundijal u Rusiji. Isti tempo drži i u Ligi nacija, pa jedan kiks sa očajnom “panjenkom” protiv Crne Gore ne može da pokvari opšti utisak o vrhunskom strijelcu. Ipak, Mitrović je pun samokritike:
– Nisam, u stvari, uopšte želio onako da šutiram taj penal. Neću ga više nikada ni šutirati onako. Obećavam da će sljedeći put sve biti bolje. –
Mada, kada je u pitanju Mitrović, možda ćemo već protiv Litvanije videti novu “panjenku”…
